Национални парк "Тара"

Тaра је једна од најлепших планина Србије, под густим четинарским и листопадним шумама протканим пашњацима и ливадама. 

Ради очувања ретких биљних и животињских врста и њихових заједница, очувања и унапређења природне средине и посебних природних вредности, очувања и заштите културно-историјских споменика, истраживања и коришћења за потребе развоја културе, образовања, науке и рекреације, 1981 године подручје Таре је проглашено за Национални парк.
Подручје Националног парка Тара простире се на површини од 19.200 хектара, док се под шумама налази око 13.000 хектара. Читав простор Националног парка обухвата планину Тару, Црни врх, Звезду, Столац, кањон Дрине са Перућцем и околину Бајине Баште.

ПОЛОЖАЈ 

Национални парк Тара покрива највећи део планине Таре која се налази на крајњем западу Србије и захвата подручје ограничено лактастим током Дрине измеду Вишеграда и Бајине Баште и припада делу старовлашких планина (Старовлашко-Рашка висија). Област се налази измеду 43° 52' и 44° 02' северне географске ширине и 19° 15' и 19° 38' источне географске дужине.

БИЉНИ СВЕТ 

Деловање природних фактора условило је постојање веома разноликог живог света на Тари. Бројне шумске фитоценозе, веома сложеног састава, флористички веома богате, с великим бројем реликтних и ендемских врста биљака представљају праве природне реткости као што су монументална Панчићева оморика, тиса, божиковина, маслиница, јеремичак, златна папрат, циклама, шумска линцура и друге.

Налазишта ових врста указују на то да су многи делови Таре, а пре свега клисуре и кањони, јединствена планинска прибежишта, где су се до данас, у потпуности или у већој мери са својим изворним исконским карактеристикама очувале многе животне заједнице реликтних станишта у којима је сачувана терцијарна вегетација са фитоценозама прашумског карактера веома богатог и сложеног састава.

На Тари превлађује мешовита шумска заједница јеле, смрче и букве, уз појединачне примерке или мање групе других четинара као што је бор и лишћарских врста као што су јавор, јасика, бреза и друге.
Због богатства врста комплекс Таре представља прави живи архив биљног света карактеристичан за већи део Балканског полуострва и резерват генетског фонда европског и планетарног значаја. Посебан значај рефугијалних станишта на Тари представља чињеница да се у изразито мешовитим животним заједницама јављају заједно многе врсте које на другим стаништима и под другим условима не иду заједно.
У саставу приземне флоре јавља се 1019 врста од којих је 13 пронађено и детерминисано у новије време.

На обронцима шума заступљено је преко 250 јестивих и 3 отровне печурке (зелена пупавка).